Grčka solidarnost — narod koji je blokirao NATO konvoje

Od svih NATO članica, nijedna nije pokazala veći otpor bombardovanju Srbije od Grčke. Dok su vlade ostalih članica podržavale intervenciju, grčki narod masovno je stao uz Srbe — protestima, blokadama, humanitarnom pomoći i nepokolebljivom moralnom podrškom. Bila je to najmasovnija demonstracija solidarnosti jednog naroda sa drugim u modernoj evropskoj istoriji.

95% protiv rata

Ankete sprovedene tokom bombardovanja pokazale su zapanjujuće brojke: preko 95% Grka bilo je protiv NATO intervencije u Jugoslaviji. Ovo nije bila marginalna opozicija — ovo je bio gotovo jednoglasan stav čitavog naroda, bez obzira na političku pripadnost, starost ili socijalni status.

Razlozi su bili duboki i višeslojni. Grci i Srbi dele pravoslavnu veru, vekove zajedničke istorije pod Osmanskim carstvom, savezništvo u Balkanskim ratovima i oba svetska rata. Za Grke, bombardovati Srbiju bilo je nezamislivo — kao bombardovati brata.

Blokade u Solunu

Najdramatičnija manifestacija grčke solidarnosti bile su blokade NATO konvoja u Solunu. Luka Solun bila je jedna od ključnih logističkih tačaka za NATO operacije na Balkanu — kroz nju su prolazili konvoji sa opremom i municijom namenjenim snagama u Makedoniji i na Kosovu.

Grčki građani, sindikati i antiratne organizacije blokirali su pristup luci i drumske pravce kojim su se kretali NATO vozila. Organizovane su živih barikade — hiljade ljudi blokirale su puteve, sprečavajući prolaz vojnih kamiona. Policija je intervenisala, ali je bila suočena sa tolikom masom naroda da je često morala da odustane.

Protesti u Atini i širom Grčke

Atina je bila epicentar protesta. Desetine hiljada ljudi izlazile su na ulice, marširajući od Sintagme do američke ambasade. Transparenti su nosili poruke na grčkom, srpskom i engleskom: „NATO ubice!", „Srbi, niste sami!", „Dole američki imperija!"

Protesti nisu bili ograničeni na Atinu. Demonstracije su organizovane u:

• Solunu — deseci hiljada ispred NATO baze i luke
• Na Kritu — vojni aerodrom Suda bay bio je meta protesta
• Na Rodosu, Krf, Lezbos — čak i mala ostrva imala su protestne skupove
• U Patrasu, Larisi, Volоsu — svaki veći grad imao je antiratne demonstracije

Humanitarna pomoć

Pored protesta, Grci su organizovali masovno slanje humanitarne pomoći Srbiji. Konvoji sa hranom, lekovima, odećom i medicinskom opremom polazili su iz Grčke ka Srbiji — ironično, koristeći iste puteve kojima su NATO konvoji trebalo da prolaze.

Grčka pravoslavna crkva organizovala je prikupljanje pomoći u svakoj parohiji u zemlji. Bolnice su slale višak medicinskog materijala. Škole su prikupljale školski pribor za srpsku decu. Bila je to spontana, neorganizovana ali ogromna akcija koja je pokazala pravo lice grčkog naroda.

Položaj grčke vlade

Grčka vlada premijera Kostasa Simitisa bila je u nezavidnom položaju. Kao članica NATO-a, Grčka je formalno podržavala savez, ali je pod pritiskom javnog mnjenja odbila da aktivno učestvuje u borbenim operacijama. Grčki avioni nisu leteli iznad Jugoslavije, a grčka vojska nije direktno učestvovala u bombardovanju.

Ova politika „tihe neposlušnosti" bila je jedinstven slučaj u istoriji NATO-a — članica saveza koja formalno podržava operaciju, ali faktički sabotira logistiku i odbija aktivno učešće.

Nasleđe solidarnosti

Grčka solidarnost sa Srbijom 1999. ostala je duboko urezana u srpsko pamćenje. Za Srbe, Grci su u najtežem trenutku pokazali šta znači biti prijatelj. Nisu mogli da zaustave bombe — ali su pokazali da neko u tom svetu stoji uz Srbiju, da neko vidi nepravdu i da se neko usprotivio.

I danas, odnosi između Srbije i Grčke nose posebnu toplinu koja potiče iz tog perioda. Na ulicama Beograda i danas možete videti grčke zastave, a u Atini srpske. Dva naroda koja su se prepoznala u tami rata i rekla jedno drugom: „Tu smo." Da se ne zaboravi.