Harold Pinter — britanski nobelovac protiv NATO agresije

Harold Pinter (1930-2008), jedan od najvećih britanskih dramatuga 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2005. godine, bio je među najistaknutijim glasovima koji su se usprotivili NATO bombardovanju Srbije 1999. U vreme kada je britanska vlada Tonija Blera bila jedan od najvatrenijih zagovornika intervencije, Pinter je javno i bez ustezanja govorio protiv.

Glas razuma u Londonu

Kada je NATO bombardovanje počelo 24. marta 1999, Harold Pinter odmah je reagovao. Napisao je niz pisama u kojima je osudio bombardovanje kao nezakonito, nemoralno i kontraproduktivno. Obratio se britanskim medijima, ali je naišao na zid ćutanja — u atmosferi patriotskog zanosu i podrške Blerovi politici, mali broj medija bio je spreman da objavi kritiku NATO intervencije.

Pinter se nije dao obeshrabriti. Govorio je na javnim skupovima, pisao članke za alternativne medije, potpisivao peticije i koristio svaki forum koji mu je bio na raspolaganju da izrazi protivljenje ratu.

„NATO je kriminalac"

Pinterov stav bio je jasan i nemilosrdan: „Bombardovanje Jugoslavije je kriminalni čin. NATO nema mandat Ujedinjenih nacija. Ovo je agresija jedne grupe zemalja protiv suverene države." Kritikovao je Tonija Blera i Bila Klintona, nazivajući ih ratnim zločincima koji su koristili „humanitarnu intervenciju" kao paravan za geopolitičke interese.

Posebno je oštro kritikovao dvostruke standarde — dok je NATO bombardovao Srbiju pod izgovorom zaštite ljudskih prava na Kosovu, iste te zemlje pomagale su Tursku koja je vodila rat protiv Kurda, i Izrael koji je okupirao palestinske teritorije. „Ljudska prava su važna samo kada služe interesima moćnih," govorio je Pinter.

Nobelova beseda — optužnica protiv rata

Kada je 2005. godine primio Nobelovu nagradu za književnost, Harold Pinter iskoristio je svoju besedu da izgovori jednu od najsnažnijih osuda američke i britanske spoljne politike ikada izrečenih na tako visokom nivou. U govoru pod naslovom „Umetnost, istina i politika", direktno je pomenuo bombardovanje Jugoslavije kao primer kriminalne politike:

„Bombardovanje Jugoslavije od strane NATO-a bilo je apsolutno i potpuno nezakonito. Savet bezbednosti UN ga nije odobrio. Bilo je to delo koje je izvršeno bez ikakve pravne osnove, čista demonstracija vojne moći maskirana humanitarnom retorikom."

Ova beseda emitovana je širom sveta i imala je ogroman odjek. Za mnoge ljude, to je bio prvi put da čuju tako jasnu osudu NATO bombardovanja od strane ugledne javne ličnosti sa Zapada.

Odvažnost u nepopularnosti

Pinterov stav prema bombardovanju Srbije nije bio popularan u Britaniji. U zemlji koja je bila jedan od glavnih NATO saveznika i čiji je premijer bio jedan od najvatrenijih zagovornika intervencije, kritika rata smatrana je gotovo izdajom. Pinter je bio ismejavan, napadnut u medijima i marginalizovan od strane kulturnog establišmenta.

Ali Pinter se nije obazirao na pritiske. Za njega je govoriti istinu bio moralni imperativ koji je prevazilazio nacionalnu politiku i političku korektnost. „Odgovornost umetnika," govorio je, „jeste da kaže istinu, čak i kada je ta istina neprijatna."

Nasleđe

Harold Pinter umro je 2008. godine. Njegovo nasleđe daleko prevazilazi književnost — ostavio je primer intelektualca koji je koristio svoj ugled da govori istinu moćnima, bez obzira na cenu. Za srpski narod, Pinter je bio saveznik iz neočekivanog pravca — Britanac koji je stao protiv sopstvene vlade da bi branio pravo malih naroda na suverenitet i dostojanstvo.

U vremenu kada su bombe padale na Beograd, glas Harolda Pintera bio je tanak ali nepokolebljiv plamen istine u tami propagande. Da se ne zaboravi.