Ramzi Klark — bivši ministar pravde SAD tuži NATO

Ramzi Klark (Ramsey Clark, 1927-2021) bio je američki pravnik i političar koji je služio kao ministar pravde (Attorney General) Sjedinjenih Država od 1967. do 1969. godine, tokom predsedništva Lindona Džonsona. Tri decenije kasnije, ovaj isti čovek koji je bio na vrhu američkog pravosudnog sistema, stao je i optužio sopstvenu zemlju za ratne zločine zbog bombardovanja Jugoslavije.

Od ministra pravde do borca za pravdu

Nakon napuštanja funkcije ministra pravde, Klark se posvetio borbi za ljudska prava širom sveta. Osnovao je Međunarodni akcioni centar (International Action Center) sa sedištem u Njujorku, organizaciju posvećenu borbi protiv militarizma i intervencija velikih sila.

Kada je NATO počeo bombardovanje Jugoslavije u martu 1999, Klark je odmah reagovao. Posetio je Jugoslaviju tokom bombardovanja, video ruševine civilnih objekata i razgovarao sa žrtvama. Ono što je video učvrstilo ga je u nameri da pokrene pravni postupak.

Krivična prijava pred Haškim tribunalom

Klark je u maju 1999. godine, zajedno sa timom međunarodnih pravnika, podneo krivičnu prijavu Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu. U prijavi je optužio vrhovne komandante NATO — predsednika SAD Bila Klintona, premijera Britanije Tonija Blera, generalnog sekretara NATO-a Havijera Solanu i komandanta NATO snaga u Evropi generala Veslija Klarka — za ratne zločine i kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Optužnica je sadržala detaljne navode o:

• Bombardovanju civilnih objekata — bolnica, škola, mostova, fabrika, televizije
• Korišćenju zabranjenog oružja — kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom
• Namerno uništavanje civilne infrastrukture — elektrane, vodovodi, telekomunikacije
• Bombardovanju konvoja izbeglica i putničkih vozova
• Ekološkoj katastrofi izazvanoj bombardovanjem hemijskih postrojenja

Ignorisana prijava

Međunarodni krivični tribunal u Hagu odbio je da pokrene postupak protiv NATO lidera. Tužilac Karla del Ponte izjavila je da „ne postoji dovoljno osnova" za istragu — odluka koja je bila široko kritikovana kao politički motivisana. Tribunal finansiran pretežno od strane istih zemalja koje su vodile bombardovanje teško je mogao da sudi njihovim liderima.

Klark je oštro osudio ovu odluku, nazivajući je „travestijom pravde" i „dokazom da haški tribunal nije sud pravde, već politički instrument zapadnih sila".

Glas koji se nije ugasio

Uprkos neuspehu pred tribunalom, Klarkova pravna akcija imala je ogroman simbolički značaj. Bivši američki ministar pravde — čovek koji je poznavao američki pravni sistem iznutra — stao je i rekao da njegova zemlja krši međunarodno pravo. To nije moglo biti ignorisano, ma koliko su se moćni trudili.

Klark je nastavio da govori o bombardovanju Jugoslavije do kraja svog života. U brojnim intervjuima, predavanjima i knjigama ponavljao je: „Bombardovanje Jugoslavije bilo je nezakonito. Činjenica da niko nije kažnjen ne znači da je bilo zakonito — znači samo da su moćni iznad zakona."

Nasleđe pravnika

Ramzi Klark umro je 2021. godine u 93. godini. Za srpski narod, ostao je simbol pravde koja postoji čak i kada ne može da pobedi. Čovek koji je bio na vrhu američkog pravosudnog sistema ustao je protiv sopstvene zemlje da bi branio mali narod na Balkanu — ne zato što je bio plaćen, ne zato što je imao koristi, već zato što je to bilo ispravno.

Klarkova prijava u Hagu možda nikada nije rezultirala suđenjem, ali je ostavila pisani trag — pravni dokument koji svedoči o zločinima NATO-a nad civilnim stanovništvom Srbije. I taj dokument ostaje, da svedoči. Da se ne zaboravi.