Kapetan Marinos Ricudis — Grk koji je odbio da bombarduje Srbiju

U martu 1999. godine, kada je NATO pokrenuo operaciju „Savezničke snage" protiv Savezne Republike Jugoslavije, Grčka se kao članica NATO-a našla u nezavidnom položaju. Trebalo je da učestvuje u bombardovanju zemlje sa kojom je imala vekovno prijateljstvo, zajedničku pravoslavnu veru i duboke kulturne veze. Jedan grčki oficir odlučio je da kaže „ne".

Oficir koji je rekao „ne"

Kapetan Marinos Ricudis bio je pilot grčkog ratnog vazduhoplovstva (Ellinikí Polemikí Aeroporía), stacioniran na NATO bazi Avijano u Italiji. Kada je primio naređenje da se pripremi za borbene letove protiv Srbije, kapetan Ricudis je odbio da ga izvrši. Izjavio je da njegovo profesionalno i moralno uverenje ne dozvoljava da bombarduje bratski srpski narod.

Njegova odluka bila je čin koji je u vojsci ravnan insubordinaciji — odbijanje naređenja u ratnim uslovima. Kapetan Ricudis znao je da ga čekaju ozbiljne posledice — disciplinski postupak, moguće zatvorska kazna, kraj karijere. Pa ipak je stao.

Grčko-srpsko bratstvo

Odluka kapetana Ricudisa nije nastala u vakuumu. Grčka i Srbija povezane su vekovima — zajedničko pravoslavlje, zajedničko stradanje pod Osmanskim carstvom, savezništvo u Balkanskim ratovima i oba svetska rata. Za mnoge Grke, bombardovati Srbiju značilo je bombardovati brata.

Grčko javno mnjenje bilo je masivno protiv bombardovanja. Ankete sprovedene tokom rata pokazivale su da je više od 95% Grka bilo protiv učešća njihove zemlje u NATO operaciji. Protesti su izbijali širom Grčke — u Atini, Solunu, na ostrvima. Grecija je bila jedina NATO članica čije je stanovništvo gotovo jednoglasno bilo protiv rata.

Posledice i reakcije

Kapetan Ricudis suočio se sa vojnim disciplinskim postupkom. Međutim, reakcija grčke javnosti bila je ogromna — postao je narodni heroj. Hiljade građana izrazilo je podršku, mediji su ga slavili, a političari iz opozicije zahtevali su da se postupak obustavi.

Pod pritiskom javnosti i sa razumevanjem za specifičan odnos Grčke i Srbije, vlasti su postupile relativno blago. Kapetan Ricudis napustio je aktivnu službu, ali nije proveo duže vreme u zatvoru. Njegov čin ostao je simbol moralnog integriteta — vojnik koji je stavio savest iznad naređenja.

Grčka ne zaboravlja

Priča kapetana Ricudisa deo je šire priče o grčkoj solidarnosti sa Srbijom 1999. godine. Dok su NATO bombe padale na Beograd, Novi Sad i Niš, grčki narod stajao je uz Srbe na jedini način koji mu je bio dostupan — protestima, humanitarnom pomoći i moralnom podrškom.

U Srbiji, kapetan Ricudis pamti se kao simbol bratstva između dva pravoslavna naroda. Njegovo ime se pominje kada god se govori o tome da čak i u najtežim trenucima, kada velike sile nameću svoju volju, postoje pojedinci koji imaju hrabrosti da kažu „ne". Da se ne zaboravi.