Krvavi Vaskrs na Košarama — april 1999.

Bitka na Košarama imala je nekoliko vrhunaca, trenutaka kada je pritisak na branioce dostizao vrhunac. Jedan od najtežih bio je onaj oko pravoslavnog Vaskrsa 1999. godine — dani upamćeni u srpskom sećanju kao „krvavi Vaskrs".

Novi veliki napad

Nakon prvog udara početkom aprila i stabilizacije fronta sredinom meseca, neprijatelj nije odustao od namere da probije odbranu. Krajem aprila, oko pravoslavnog Vaskrsa, uslediо je novi veliki napad, jedan od najžešćih u čitavoj bici. Neprijatelj je nastojao da iskoristi svu svoju brojčanu i vatrenu nadmoć da slomi branioce.

Napadi su bili neprekidni, praćeni artiljerijskom vatrom i pokušajima pešadijskog proboja na više pravaca istovremeno. Za branioce Košara, to su bili dani u kojima se ponovo odlučivalo o sudbini cele odbrane.

Dani najvećih gubitaka

Vaskršnji napadi odneli su mnoge živote. Prema podacima o toku bitke, u tim danima poginuo je znatan broj branilaca — među njima i mladi komandir voda Tibor Cerna. Bili su to jedni od najkrvavijih dana čitave bitke, po čemu su i dobili ime.

Ono što čini ovaj period posebno teškim jeste kontrast između hrišćanskog praznika radosti i vaskrsenja i surove stvarnosti bojišta na kome su ginuli mladi ljudi. Kao što je bitka počela na Veliki petak, tako je jedan od njenih najtežih trenutaka pao na Vaskrs — dane koji su za srpski narod najsvetiji.

Odbrana koja nije popustila

Uprkos žestini napada i teškim gubicima, branioci Košara su izdržali i vaskršnje iskušenje. Neprijatelj ni tada nije uspeo da probije drugu liniju odbrane. Svaki juriš je odbijen, svaki pokušaj proboja zaustavljen.

Ova istrajnost svedoči o izuzetnom moralu i požrtvovanosti branilaca. Posle više od dve nedelje neprekidnih borbi, iscrpljeni i desetkovani, oni su i dalje držali svoje položaje. „Krvavi Vaskrs" postao je dokaz da se odbrana Košara ne može slomiti ni najžešćim udarima.

Sećanje na pale

Oni koji su poginuli tokom vaskršnjih napada zaslužuju posebno mesto u sećanju na Košare. Njihova žrtva pala je u dane najveće hrišćanske svetkovine, dajući toj žrtvi i dodatnu, duhovnu težinu.

Danas, kada se obeležavaju godišnjice bitke, „krvavi Vaskrs" pominje se kao jedan od najtežih trenutaka odbrane — i kao dokaz da hrabrost branilaca nije popustila ni onda kada je bilo najteže. Da se ne zaboravi.