Milenko Pavlović - poslednji srpski pilot koji je poginuo 1999. godine

Milenko Pavlović rođen je 5. oktobra 1959. godine u selu Gornje Crniljevo, u opštini Osečina kod Valjeva. Nakon završene srednje vojne škole u Mostaru, diplomirao je na Vazduhoplovnoj akademiji u Zadru.

Vojna karijera

Pavlović je bio pilot Vojske Jugoslavije i komandant slavnog 204. lovačkog avijacijskog puka. Bio je jedan od najiskusnijih pilota MiG-29 u jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu.

"Vi mladi nećete ginuti, ja ću!"

Dana 4. maja 1999. godine, NATO avijacija je upravo bombardovala Valjevo - rodni kraj pukovnika Pavlovića. Kada je stiglo naređenje za poletanje, mlađi pilot se spremao da uđe u kabinu MiG-29.

Pavlović ga je izvukao iz kabine sa rečima koje su postale legenda: "Marš dole, đavola! Vi mladi nećete ginuti, ja ću!"

Poslednji let - 4. maj 1999.

Pukovnik Pavlović je poleteo sam sa aerodroma u Batajnici. Odmah po poletanju, generator naizmenične struje je otkazao, ostavljajući ga praktično "slepog" - radar nije radio. Pred njim je bila formacija od 16 NATO lovaca F-16.

Uprkos tehničkim problemima i ogromnoj brojčanoj nadmoći neprijatelja, Pavlović se upustio u borbu. Zadržao se u vazduhu punih 12 minuta, boreći se iznad svog rodnog grada. Pogođen je sa tri NATO rakete AIM-120.

Njegove poslednje reči na radiju bile su jednostavne: "Imaju me..."

Nije se katapultirao. Ostaci njegovog aviona pali su u selo Petnica u okolini Valjeva. Ceo Valjevo je posmatrao njegovu poslednju bitku.

Nasleđe

Milenko Pavlović bio je poslednja žrtva na srpskom nebu tokom NATO agresije. Nakon njegove pogibije, do kraja bombardovanja 10. juna 1999. godine, jugoslovenska avijacija nije izvela više nijedan borbeni let.

Posthumno je odlikovan Medaljom za hrabrost. Srpska pravoslavna crkva odlikovala je njegovu porodicu Ordenom Svetog episkopa Nikolaja. U njegovom rodnom selu Gornje Crniljevo podignut je spomen-kompleks, a spomenici su podignuti i u Valjevu i Bujačiću.

Ulice u Novom Sadu, Valjevu, Batajnici, Osečini i Gornjem Crniljevu nose njegovo ime. Aerobaza u Batajnici, sa koje je poleteo na svoj poslednji let, takođe nosi njegovo ime.

Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu i sinove Srđana i Nemanju. Srđan danas ima decu Vojina i Mašu - unuke koje Milenko nikada nije upoznao.