Peter Handke — nobelovac koji je stao uz srpski narod

Peter Handke, jedan od najznačajnijih evropskih književnika druge polovine 20. veka, bio je glas koji se usudio da progovori drugačije u vremenu kada je gotovo ceo Zapad ćutao ili aplaudirao NATO bombardovanju Srbije. Austrijski pisac, dramaturg i scenarista, kasniji dobitnik Nobelove nagrade za književnost (2019), proveo je godine braneći pravo srpskog naroda na istinu i dostojanstvo.

Putovanje pravde

Handke je još tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina počeo da obilazi Srbiju i srpske zajednice u Bosni i Hrvatskoj. Ono što je video na terenu razlikovalo se od slike koju su prenosili zapadni mediji. Napisao je kontroverznu knjigu „Zimsko putovanje do Dunava, Save, Morave i Drine" (1996), u kojoj je doveo u pitanje jednostranu sliku o Srbima kao jedinim krivcima za jugoslovenske ratove.

Kada je NATO počeo bombardovanje 1999, Handke je posetio Srbiju tokom rata. Hodao je ulicama Beograda dok su sirene zavijale, razgovarao sa ljudima u skloništima, posmatrao ruševine. Ono što je video učvrstilo ga je u uverenju da se nad srpskim narodom vrši nepravda.

Glas u pustinji

Handkeovi javni istupi protiv NATO bombardovanja koštali su ga skupo. Zapadni mediji, kolege pisci i kulturna elita okrenuli su mu leđa. Pozorišta su otkazivala njegove predstave. Kritičari su ga nazivali „Miloševićevim apologetom" i „poricateljem genocida" — epiteti koji su bili nepravedni i pojednostavljeni, ali koji su ga pratili godinama.

Handke je govorio: „Ja ne branim nijednu vladu. Ja branim pravo naroda da ne bude bombardovan. Ja branim pravo na istinu koja nije crno-bela."

Njegove reči bile su neprijatne za Zapad jer su dovodile u pitanje narativ na kome je cela NATO intervencija bila zasnovana — narativ o Srbima kao isključivim krivcima i NATO-u kao spasiocima. Handke nije tvrdio da su Srbi nevini za sve — tvrdio je da je slika daleko složenija nego što je prikazivana i da bombardovanje civila nikada nije opravdano.

Nobelova nagrada i kontroverza

Kada je 2019. godine Handkeu dodeljena Nobelova nagrada za književnost, ponovo su oživele kontroverze. Predstavnici Albanaca, Bošnjaka i dela zapadne javnosti protestovali su, dok su Srbi slavili. Handke je na ceremoniji dodele bio suzdržan, ali nije porekao nijednu od svojih ranijih izjava o Srbiji.

Za srpski narod, Nobelova nagrada Handkeu bila je simbolična potvrda — da nije ludilo braniti istinu, da savest ima vrednost i da se istorija na kraju uvek ispravlja.

Nasleđe jednog intelektualca

Peter Handke nije bio političar, vojnik ni diplomata. Bio je pisac — čovek od reči. I upotrebio je te reči da kaže ono što mnogi nisu smeli. U vremenu kada je NATO bombardovao Srbiju sa potpunom podrškom zapadnog javnog mnjenja, jedan austrijski književnik stao je i rekao: „Ovo nije pravedno."

Za to su mu mnogi okrenuli leđa. Ali za Srbe, Handke ostaje svetla tačka u mraku 1999. — dokaz da su i na Zapadu postojali ljudi sa savešću. Da se ne zaboravi.