Ruski marš na Prištinu — zauzimanje aerodroma Slatina

U ranim jutarnjim satima 12. juna 1999. godine, dva dana nakon zvaničnog prestanka NATO bombardovanja, kolona od oko 200 ruskih vojnika krenula je iz Bosne i Hercegovine u epski marš od 500 kilometara ka aerodromu Slatina kod Prištine. Ovo je bio jedan od najdramatičnijih vojnih poteza u Evropi od kraja Hladnog rata — i za dlaku je mogao da preraste u oružani sukob između NATO-a i Rusije.

Pozadina — Rusija i Kosovo

Tokom celokupnog trajanja NATO bombardovanja, Rusija je bila najglasniji protivnik intervencije na međunarodnoj sceni. Ruski predsednik Boris Jeljcin i premijer Jevgenij Primakov oštro su osuđivali bombardovanje, ali Rusija u tom trenutku nije imala vojnu moć da se direktno suprotstavi NATO-u.

Međutim, ruski vojni vrh — posebno general Leonid Ivašov, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju — smatrao je da Rusija mora imati ulogu na Kosovu nakon prestanka bombardovanja. Plan je bio da ruske snage zauzmu aerodrom Slatina pre dolaska NATO-a, čime bi Rusija osigurala pregovaračku poziciju u postkonfliktnom Kosovu.

Marš od 500 kilometara

Ruska kolona krenula je iz baze u Ugljeviku u Bosni i Hercegovini, gde su ruski vojnici bili raspoređeni kao deo mirovnih snaga SFOR. Kolona se kretala kroz Srbiju ka Kosovu brzinom koja je iznenadila sve — prešli su 500 kilometara za manje od 8 sati.

Srpsko stanovništvo duž puta dočekivalo je ruske vojnike sa oduševljenjem. Ljudi su izlazili na puteve, mahali ruskim zastavama, nudili hranu i vodu. Za Srbe koji su upravo preživeli 78 dana bombardovanja, dolazak ruskih vojnika bio je dugo čekani znak da Rusija nije zaboravila svoje saveznika.

Zauzimanje aerodroma Slatina

Rusi su stigli na aerodrom Slatina 12. juna ujutru, nekoliko sati pre nego što su prve britanske jedinice KFOR-a umarširale u Prištinu. Zauzeli su pistu, postavili kontrolne tačke i istakli rusku zastavu. Kada su britanski vojnici stigli, našli su aerodrom — jedinu upotrebljivu vazdušnu luku na Kosovu — u rukama Rusa.

Kriza na ivici rata

Situacija je bila krajnje opasna. Vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, američki general Vesli Klark, naredio je britanskom generalu Majklu Džeksonu da silom preuzme aerodrom od Rusa. General Džekson je odbio, navodno izjavivši: „Neću da pokrenem Treći svetski rat za vas."

Ova epizoda — kada je britanski general odbio naređenje američkog generala da napadne ruske vojnike — ostala je jedna od najdramatičnijih u istoriji NATO-a. Svet je bio na ivici oružanog sukoba između dve nuklearne sile zbog aerodroma na Kosovu.

Diplomatsko rešenje

Kriza je na kraju rešena diplomatskim putem. Rusija i NATO dogovorili su se da ruski vojnici ostanu na aerodromu Slatina kao deo međunarodnih snaga KFOR, ali pod ruskom komandom. Rusija je time osigurala vojnu prisutnost na Kosovu, ali nije dobila zaseban sektor koji je tražila.

Značaj za Srbiju

Za srpski narod, ruski marš na Prištinu bio je trenutak nade u moru očajanja. Nakon 78 dana u kojima se činilo da je ceo svet protiv Srbije, ruski vojnici jurnuli su 500 kilometara da pokažu da Rusija stoji uz Srbe. Slike ruskih oklopnih vozila sa srpskim zastavama obišle su svet i postale simboli rusko-srpskog bratstva.

Bio je to poslednji čin drame koja je trajala 78 dana — i jedan od retkih koji je doneo osmeh na lica Srba. Ruski vojnici na aerodromu Slatina bili su živi dokaz da Srbija nije sama na svetu. Da se ne zaboravi.