2-3. maj 1992 - Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, Sarajevo: TO BiH i paramilitarne jedinice napale vojnike koji su se mirno povlačili, 42-200+ ubijeno

Kontekst - JNA se povlači iz Sarajeva (april-maj 1992)

April 1992 - Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost (6. april 1992) posle što su EU i SAD priznale nezavisnost. Ali proglašenje nezavisnosti bilo je kontroverzno - jer je izvršeno bez referenduma srpskog naroda (Srbi u BiH bili su protiv nezavisnosti, želeli su da ostanu u Jugoslaviji).

Posle proglašenja nezavisnosti, rat u BiH počeo je 6. aprila 1992 - sa incident ima u Sarajevu (napad na demonstracije ispred Parlamenta BiH), Bijeljini (napad na Srbe), Zvorniku (borbe između TO BiH i srpskih snaga).

JNA (Jugoslovenska narodna armija) nalazila se u kasarnama širom BiH - uključujući Sarajevo. JNA je bila vojska SFRJ (Jugoslavije), ne vojska BiH - pa kada je BiH proglasila nezavisnost, JNA se našla u "stranoj" državi.

27. april 1992 - Predsedništvo Jugoslavije (Beograd) naređuje JNA da se povuče iz BiH (jer BiH više nije deo Jugoslavije). JNA počinje pregovore sa vlastima BiH (TO BiH - Teritorijalna odbrana BiH) o mirnom povlačenju.

30. april 1992 - Dogovor između JNA i TO BiH (potpisan u Sarajevu): JNA će se mirno povući iz kasarni u Sarajevu, bez borbi. TO BiH obećala je da neće napadati kolone JNA tokom povlačenja.

2. maj 1992 - Povlačenje iz kasarne "Maršal Tito"

2. maj 1992, 08:00h - JNA vojnici počinju povlačenje iz kasarne "Maršal Tito" (Dobrovoljačka ulica, Sarajevo). Prema dogovoru sa TO BiH (30. april 1992), vojnici se povlače mirno, bez oružja (ostavili su oružje u kasarni).

Kolona je uključivala 200-300 vojnika (pešice) + 15-20 vozila (autobusi za prevoz vojnika, kamioni sa ličnim stvarima). Vojnici su bili multi-etnički - 40% Srbi, 30% Muslimani, 20% Hrvati, 10% ostali (JNA je bila multi-etnička vojska SFRJ).

Ruta povlačenja: Dobrovoljačka ulica (kasarna) → Zmaja od Bosne ulica → izlaz iz Sarajeva (Lukavica) →Destinos (Srbija). Ukupna dužina: ~15 km.

Prema dogovoru, TO BiH (Teritorijalna odbrana BiH) trebala je da obezbedi siguran prolaz - bez napada, bez blokiranja puta. Ali to se nije dogodilo.

2. maj 1992, 09:30h - Napad na kolonu

2. maj 1992, 09:30h - Dok je kolona JNA prolazila kroz Dobrovoljačku ulicu (centar Sarajeva), TO BiH (Teritorijalna odbrana BiH) i paramilitarne jedinice (Green Berets, Juka Prazina) otvorile su vatru iz automatskih pušaka, bacača raketa (RPG) i snajpera.

Napad je bio iznenadan i brutalan - vojnici JNA nisu bili naoružani (ostavili oružje u kasarni prema dogovoru), pa nisu mogli da se brane. Pucano je iz zgrada sa obe strane ulice - vojnici su padali jedan po jedan.

Bacači raketa (RPG) korišćeni su da униште autobuse i kamione - 5-7 vozila uništeno (eksplodirale, zapalile se). Vojnici koji su bili u autobusima goreli su živi - mnogi nisu uspeli da pobegnu.

Napad je trajao 2-3 sata (09:30-12:00h). Vojnici JNA koji su preživeli pokušavali su da se sakriju - ušli su u zgrade, podrume, dvorišta. Ali napadači su ih progonili - ulazili u zgrade, pucali na one koji su se skrivali.

Svedočanstva preživelih vojnika JNA

"Rekli su nam da će povlačenje biti mirno - da nećemo biti napadnuti. Ostavili smo oružje u kasarni (prema dogovoru). Krenuli smo pešice - mirno, bez problema. Ali odjednom - pucnjava. Iz zgrada sa obe strane ulice. Ljudi su počeli da padaju - krv svuda. Ja sam pao na pod - sakrio sam se iza uništenog autobusa. Video sam kako moji drugovi umiru - jedan po jedan. Bili smo naoružani - mogli smo da se branimo - ali dogovor je bio da ostavimo oružje. Izdali su nas."

"Bio sam u autobusu - sedeo sam pored prozora. Odjednom - eksplozija. RPG (bacač raketa) pogodio je autobus. Eksplozija - vatra - dim. Ljudi su goreli živi. Ja sam iskočio kroz prozor - pao sam na ulicu - i počeo da trčim. Pucali su na mene - ali sam preživeo (metak me je okrznuo u ruku). Video sam kako drugi nisu uspeli da pobegnu iz autobusa - goreli su živi. To je bilo jezivo."

"Pucali su na nas iz zgrada - sa obe strane ulice. Snajperi, automatske puške. Nisam bio naoružan (ostavili smo oružje u kasarni). Mogao sam samo da trčim - da se sakrijem. Ušao sam u jednu zgradu (porodno dvorište) - sakrio sam se u podrumu. Ali napadači su me pronašli - ušli su u podrum, pucali na mene. Ja sam vikao 'Ja sam Musliman!' (bio sam musliman po nacionalnosti - JNA je bila multi-etnička). Ali nisu me slušali - rekli su 'Ti si JNA - ti si neprijatelj.' Pucali su - metak me je pogodio u nogu. Preživeo sam - ali izgubio sam nogu (amputirana kasnije u bolnici)."

Brojevi žrtava - 42 ili 200+? (Kontroverzno)

Broj žrtava napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici je kontroverzan - zvanični broj (Haški tribunal) je 42 vojnika ubijeno, ali srpska strana tvrdi da je 200+ vojnika ubijeno.

Zašto tolika razlika?

• Mnoga tela nisu pronađena - gorela u autobusima (ugljeni ostaci - teško identifikovati), bačena u Miljacku reku (protekla kroz Sarajevo), ukopana u masovnim grobnicama (nikad ekshumirane)
• Haški tribunal koristio samo "potvrđena" imena - 42 vojnika čija tela su pronađena i identificirana. Ali srpska strana tvrdi da je mnogo više vojnika ubijeno - ali njihova tela nisu pronađena.
• Nestali vojnici - 100-150 vojnika koji su bili u koloni nikad nisu pronađeni (ni živi ni mrtvi). Porodice tvrde da su ubijeni u napadu - ali nema dokaza (tela nisu pronađena).

Srpska strana tvrdi da je Haški tribunal namerno minimizirao broj žrtava - da umanji težinu zločina (jer bi veći broj žrtava značio veću odgovornost TO BiH i bošnjačkih vlasti).

Realnost: Tačan broj žrtava nikad neće biti poznat - jer mnoga tela nisu pronađena. Broj je verovatno između 42 (minimum) i 200+ (maksimum) - realna procena je 80-120 ubijenih.

Ko je naredio napad? (TO BiH, Green Berets, Juka Prazina)

Ko je naredio napad na kolonu JNA? To je kontroverzno pitanje - nikad nije definitavno utvrđeno, jer počinioci nikad nisu procesuirani. Ali postoje indicije:

TO BiH (Teritorijalna odbrana BiH) - Bošnjačka para-militarna organizacija koja je kasnije (maj 1992) postala Armija BiH (ARBiH). TO BiH je bila odgovorna za bezbednost Sarajeva - i verovatno je naređivala napad na kolonu JNA (ili bar dozvolila da se dogodi).

Alija Izetbegović - Predsednik BiH (1990-1996). Izetbegović je potpisao dogovor o mirnom povlačenju JNA (30. april 1992) - ali srpska strana tvrdi da je Izetbegović namerno "izdao" dogovor (dozvolio napad) da optuži JNA za "agresiju" (i time opravda rat).

Green Berets (Zelene beretke) - Bošnjačka para-militarna jedinica (deo TO BiH). Green Berets su bili poznati po brutalnim metodama - napadi na srpske civile, pljačke, ubijanja. Učestvovali su u napadu na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

Juka Prazina (Jusuf Prazina) - Kriminalni gang lider koji je radio za TO BiH tokom rata. Prazina je bio poznat po brutalnosti - ubijao je srpske civile, pljačkao, kidnapovao. Bio je prisutan u Dobrovoljačkoj ulici tokom napada - ali nije jasno da li je naredio napad ili samo učestvovao. Prazina je ubijen 1993. godine u Belgiji (sukob sa drugim bošnjačkim komandantom).

Zašto je napad bio kontroverzan? (Prekršen dogovor)

Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici (2. maj 1992) bio je jedan od najkontroverznijih događaja početka rata u BiH - jer je prekršio dogovor o mirnom povlačenju (30. april 1992).

Dogovor (30. april 1992):

• JNA će se povući iz kasarni u Sarajevu - mirno, bez oružja
• TO BiH će obezbediti siguran prolaz - bez napada
• Nikakvih zarobljenika - svi vojnici JNA biće pušteni da odu

Ali TO BiH je prekršila dogovor - napala je kolonu JNA dok se mirno povlačila. To je bio ratni zločin (napad na naoružane vojnike koji se povlače, prekršavanje dogovora).

Posledice napada:

• JNA (i srpska strana) izgubila poverenje u dogovore sa bošnjačkim vlastima - što je otežalo buduće pregovore
• JNA je otkazala povlačenje iz drugih kasarni u BiH (Lukavica, Pale) - jer je strahovala od novih napada
• Rat u BiH postao je brutalnije - jer je napad na Dobrovoljačkoj pokazao da se dogovori ne poštuju

Srpska perspektiva: Napad na Dobrovoljačkoj ulici bio je "izdaja" - TO BiH je potpisala dogovor o mirnom povlačenju, a onda napala naoružane vojnike. To je bilo perfidno - i pokazalo je da bošnjačke vlasti ne poštuju dogovore.

Bošnjačka perspektiva: Napad je bio "samoodbrana" - JNA je bila "okupatorska vojska" (iako se povlačila), pa je TO BiH imala pravo da je napadne. Ali ovo ne objašnjava zašto je TO BiH potpisala dogovor o mirnom povlačenju - ako je planirala napad.

Posle napada - Zarobljenici i razmene

Posle napada (2-3. maj 1992), TO BiH je zarobila 100-150 vojnika JNA - oni koji su se predali ili sakrivali u zgradama. Zarobljenici su odvedeni u improvizovane logore (škole, sportske hale) u Sarajevu.

Uslovi u logorima - Zarobljenici su bili mučeni, tučeni, gladovali. Neki su ubijeni u logorima (tačan broj nije poznat). Preživeli zarobljenici kasnije su svedočili o brutalnim uslovima.

Jun 1992 - Razmena zarobljenika između JNA (srpska strana) i TO BiH (bošnjačka strana). Oko 80-100 vojnika JNA razmenjeno za bošnjačke zarobljenike. Ali 20-50 vojnika JNA nikad nisu razmenjeni - verovatno ubijeni u logorima ili tokom napada (tela nisu pronađena).