53. granični bataljon — mladići koji su primili prvi udar

Kada se govori o herojima Košara, prvo mesto pripada mladićima 53. graničnog bataljona. Oni su bili prvi na udaru, oni su platili najvišu cenu prvih dana bitke, i oni su svojom istrajnošću sačuvali jezgro odbrane dok nije stiglo pojačanje.

Čuvari granice

53. granični bataljon bio je jedinica Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije zadužena za obezbeđenje dela jugoslovensko-albanske granice u Metohiji. Njegova granična linija obuhvatala je više stalnih i letnjih karaula, a među njima i Košare. Samu karaulu Košare držala je 2. granična četa bataljona.

Sastav ovih jedinica bio je karakterističan za granične snage — najvećim delom činili su ih mladi vojnici na odsluženju redovnog vojnog roka, momci u ranim dvadesetim godinama, predvođeni manjim brojem profesionalnih oficira i podoficira. Na karauli se u trenutku napada nalazilo nešto više od stotinu ljudi.

Prvi na udaru

Kada je 9. aprila 1999. neprijatelj otvorio artiljerijsku vatru i krenuo u napad iz tri pravca, upravo su vojnici 53. graničnog bataljona bili ti koji su primili prvi, najžešći udar. Bez vremena za pripremu, suočeni sa hiljadu i po napadača, morali su da brane položaje koji su ih nadvisivali sa okolnih vrhova.

Borili su se iz rovova i zaklona, odbijajući talase napada. Iako su izgubili najviše položaje i pretrpeli teške gubitke, nisu se razbili niti razbežali. Njihov otpor usporio je neprijateljsko napredovanje i kupio dragocene sate i dane — dovoljno da stigne pojačanje i da se front stabilizuje.

Neposredna komanda

Ratni komandant 53. graničnog bataljona bio je major Duško Šljivančanin. Kako je bitka počela, neposrednu komandu nad odbranom Košara preuzeo je major Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta bataljona, koji je kao stariji oficir organizovao odbranu sa oko sto trideset ljudi u najkritičnijim prvim satima.

Zahvaljujući njihovom vođstvu i hrabrosti običnih vojnika, ono što je moglo da se pretvori u brz slom granice postalo je čvrsta tačka otpora.

Momci koji su postali heroji

Mnogi od tih mladića imali su svega devetnaest, dvadeset ili dvadeset jednu godinu. Većina njih nikada ranije nije bila u borbi. A ipak, kada je došao trenutak, ostali su na svojim položajima i branili granicu svoje zemlje.

Među pripadnicima 53. graničnog bataljona bio je i vodnik Ivan Vasojević „Jaguar", koji je poginuo braneći granični kamen i postao jedan od najpoznatijih heroja Košara. Ali on nije bio sam — iza njega stajali su bezimeni heroji, momci sa roka, čija imena danas stoje uklesana na spomenicima.

53. granični bataljon primio je prvi udar bitke na Košarama. Njegovi mladi vojnici zaslužuju da budu upamćeni kao prvi branioci — oni koji nisu ustuknuli kada je bilo najteže. Da se ne zaboravi.