General Vladimir Lazarević — komandant koji je držao Kosovo

Odbrana Košara nije se odvijala izolovano — bila je deo šire, dobro organizovane odbrane Kosova i Metohije koju je vodio Prištinski korpus Vojske Jugoslavije. Na čelu tog korpusa nalazio se general Vladimir Lazarević, oficir koji je tokom sedamdeset osam dana NATO agresije držao odbranu južne srpske pokrajine.

Oficir na najtežem zadatku

Vladimir Lazarević postavljen je za komandanta Prištinskog korpusa krajem decembra 1998. godine, u trenutku kada je situacija na Kosovu i Metohiji bila sve napetija. U vreme bitke na Košarama i NATO agresije 1999. imao je čin general-majora; u čin general-pukovnika unapređen je kasnije, krajem 2000. godine.

Prištinski korpus, pod komandom generala Lazarevića, bio je deo 3. armije Vojske Jugoslavije i nosio je glavni teret odbrane Kosova i Metohije. Pod njegovu odgovornost spadale su sve jedinice raspoređene u pokrajini, uključujući i granične bataljone i motorizovane brigade koje su branile Košare.

Odbrana pod bombama

Zadatak koji je stajao pred generalom Lazarevićem bio je izuzetno težak. Njegove jedinice istovremeno su morale da brane granicu od kopnene ofanzive sa albanske teritorije i da opstanu pod neprekidnim udarima NATO avijacije, koja je gospodarila nebom.

Uprkos tehnološkoj nadmoći neprijatelja, Prištinski korpus je do kraja rata ostao organizovana i borbeno sposobna sila. Vojska se povukla sa Kosova i Metohije tek posle Kumanovskog sporazuma, kao rezultat političke odluke, izlazeći iz pokrajine u organizovanim kolonama, sa oružjem i tehnikom — a ne kao razbijena vojska.

Košare pod njegovom komandom

Jedinice koje su se borile na Košarama — 53. granični bataljon, 125. motorizovana brigada, 63. padobranska i 72. specijalna brigada — sve su delovale u okviru zone odgovornosti Prištinskog korpusa. Odbrana ovog pravca imala je strateški značaj: sprečiti proboj neprijatelja u dubinu Metohije ka Đakovici i Prizrenu.

Činjenica da neprijatelj tokom čitave bitke nije uspeo da probije drugu liniju odbrane i izbije u dolinu, svedoči o čvrstini odbrane koju je organizovao korpus pod Lazarevićevom komandom.

Sudbina posle rata

General Lazarević je posle rata bio među oficirima Vojske Jugoslavije čija je uloga u sukobu na Kosovu bila predmet sudskih postupaka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom. Po povratku u Srbiju, dočekan je od dela javnosti kao vojnik koji je branio svoju zemlju.

Za mnoge Srbe, general Vladimir Lazarević ostao je simbol oficira koji je u najtežim danima stajao na čelu odbrane Kosova i Metohije — čovek koji nije napustio svoje jedinice i svoju dužnost. Odbrana Košara deo je nasleđa te odbrane. Da se ne zaboravi.