Jevgenij Primakov — okretanje aviona iznad Atlantika

Dana 24. marta 1999. godine, dok je NATO počinjao bombardovanje Jugoslavije, nad Atlantskim okeanom odigravala se scena koja je ušla u anale diplomatske istorije. Ruski premijer Jevgenij Primakov, koji je leteo ka Vašingtonu na zakazanu posetu potpredsedniku SAD-a Alu Goru, naredio je pilotu da okrene avion i vrati se u Moskvu. Bio je to dramatičan diplomatski gest koji je svetu pokazao da Rusija neće ćutati dok se bombarduje njen saveznik.

Primakov — diplomat i obaveštajac

Jevgenij Primakov (1929-2015) bio je jedan od najiskusnijih ruskih diplomata i obaveštajaca. Pre nego što je postao premijer, služio je kao direktor spoljnoobaveštajne službe SVR i ministar spoljnih poslova Rusije. Poznavao je Bliski istok i Balkan bolje od bilo koga u ruskom rukovodstvu. Bio je čovek koji je razumeo geopolitiku na nivou koji malo ko može da dosegne.

Let ka Vašingtonu

Primakov je krenuo u Vašington na zakazani sastanak sa potpredsednikom Gorom. U planu su bili razgovori o ekonomskoj pomoći Rusiji, koja je bila u dubokoj finansijskoj krizi. Poseta je bila važna — Rusija je očajnički trebala westnu finansijsku podršku.

Međutim, dok je Primakov leteo iznad Atlantika, stigla je vest da je NATO počeo bombardovanje Jugoslavije. Potpredsednik Gor lično je pozvao Primakova putem satelitskog telefona i obavestio ga o početku operacije.

Okretanje aviona

Primakov je imao izbor. Mogao je da nastavi put u Vašington, da na diplomatski način izrazi protest i da pregovara o ekonomskoj pomoći koja je Rusiji bila potrebna. Racionalna kalkulacija govorila je da treba nastaviti — Rusija je bila u krizi, a Srbija daleko.

Ali Primakov nije bio čovek koji razmišlja samo racionalno. Bio je čovek principa. Naredio je pilotu: „Okreni avion." Premijerski avion napravio je zaokret iznad Atlantika i vratio se u Moskvu.

Ovaj potez — „Primakovljev zaokret" kako je nazvan — bio je jednoznačna poruka Sjedinjenim Državama i NATO-u: Rusija ne prihvata bombardovanje Jugoslavije i neće praviti se da se ništa ne dešava dok se gađaju Srbi.

Posledice zaokreta

Diplomatski, Primakovljev zaokret imao je teške posledice za Rusiju. Pregovori o finansijskoj pomoći su zamrznuti, odnosi sa SAD drastično pogoršani, a Rusija je izgubila šansu za ekonomsku podršku u trenutku kada joj je bila najpotrebnija.

Politički, zaokret je pojačao Primakovljev ugled kod kuće — Rusi su ga videli kao lidera koji stavlja nacionalno dostojanstvo iznad novca. Ali je istovremeno ubrzao njegov politički pad — zapadne sile su ga videle kao nepredvidivog i tvrdoglavog, što je doprinelo pritisku na predsednika Jeljcina da ga smeni.

Primakov je smenjen sa funkcije premijera u maju 1999, dva meseca nakon zaokreta. Mnogi veruju da je zaokret bio jedan od ključnih razloga za njegovu smenu.

Simbol dostojanstva

Za srpski narod, Primakovljev zaokret ostao je jedan od najsnažnijih simbola podrške. U trenutku kada je NATO počeo bombardovanje, ruski premijer je — bukvalno — okrenuo leđa Americi da ne bi bio u Vašingtonu dok padaju bombe na Beograd.

Cena tog gesta bila je visoka — i za Rusiju, i za samog Primakova. Ali postoje trenuci u istoriji kada gest vredi više od pragmatizma. Primakovljev zaokret bio je takav trenutak — trenutak u kome su principi pobedili interese, dostojanstvo pobedilo korist.

Jevgenij Primakov umro je 2015. godine. U Srbiji ga pamte kao čoveka koji je okrenuo avion. A ta slika — premijerski avion koji se okreće iznad Atlantika jer su počele da padaju bombe na Beograd — ostaje zauvek. Da se ne zaboravi.