Major Dragutin Dimčevski — čovek koji je preuzeo komandu odbrane

U svakoj bici postoji trenutak kada sve zavisi od hladnokrvnosti jednog čoveka. Na Košarama, u zoru 9. aprila 1999. godine, taj čovek bio je major Dragutin Dimčevski. Njegova pribranost i vođstvo u prvim, najhaotičnijim satima napada odredili su da odbrana ne pukne već na samom početku.

Zamenik koji je preuzeo komandu

Major Dragutin Dimčevski bio je zamenik komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa. Kada je neprijatelj 9. aprila otvorio artiljerijsku vatru i krenuo u napad iz tri pravca, situacija na karauli postala je krajnje kritična. Deo oficira je ranjen već u prvim naletima, a komandni lanac je bio na iskušenju.

Kao stariji po činu među prisutnim oficirima, major Dimčevski preuzeo je neposrednu komandu nad odbranom Košara. Pod njegovom komandom našlo se oko sto trideset vojnika — mahom mladića na odsluženju vojnog roka — koji su morali da izdrže udar hiljadu i po napadača.

Organizacija otpora

U uslovima neprekidnog granatiranja i pešadijskih juriša, major Dimčevski organizovao je odbranu, raspoređivao ljudstvo po položajima i držao vezu sa komandom radi dovođenja pojačanja. Njegov zadatak bio je da spreči da se odbrana raspadne pre nego što stigne pomoć.

Zahvaljujući čvrstoj komandi, branioci Košara su, iako prisiljeni da napuste najviše položaje, sačuvali jezgro odbrane i drugu liniju. Već narednog dana počelo je da stiže pojačanje iz sastava 125. motorizovane brigade, i front se postepeno stabilizovao. Da odbrana prvog dana nije izdržala, pojačanje ne bi imalo kome da stigne.

Priznanje za herojstvo

Uloga majora Dimčevskog u odbrani Košara godinama je ostajala poznata prvenstveno učesnicima bitke i uskom krugu javnosti. Sa vremenom, njegov doprinos dobio je i zvanično priznanje. Povodom godišnjice bitke 2020. godine, odlikovan je Ordenom belog orla sa mačevima — jednim od najviših vojnih odlikovanja — za hrabrost i vođstvo pokazane u odbrani Košara.

U svojim kasnijim svedočenjima, Dimčevski je uvek isticao herojstvo običnih vojnika, mladića koji su ostali na položajima kada je bilo najteže. Skromnost sa kojom je govorio o sopstvenoj ulozi samo je učvrstila poštovanje prema njemu.

Čovek pravog trenutka

Bitke se dobijaju hrabrošću vojnika, ali i mudrošću i hladnokrvnošću komandanata. Major Dragutin Dimčevski bio je pravi čovek na pravom mestu u trenutku kada je odbrana Košara visila o koncu. Njegova odluka da preuzme komandu i njegova sposobnost da održi liniju u prvim satima napada zaslužuju trajno mesto u priči o Košarama.

Bez oficira poput njega, herojstvo vojnika ostalo bi bez oslonca. Da se ne zaboravi.