General Vladimir Lazarević — komandant Prištinskog korpusa

General-major Vladimir Lazarević bio je komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine. Prištinski korpus bio je glavna vojna formacija na Kosovu i Metohiji i nalazio se na prvoj liniji udara — izložen ne samo NATO bombardovanju iz vazduha, već i napadima OVK sa zemlje.

Prištinski korpus — srce odbrane Kosova

Prištinski korpus bio je jedna od najvažnijih formacija Vojske Jugoslavije. U njegovom sastavu nalazile su se kopnene, artiljerijske i protivvazdušne jedinice raspoređene širom Kosova i Metohije. Kada je NATO bombardovanje počelo, ove jedinice postale su primarne mete — NATO je nastojao da uništi srpsku vojnu infrastrukturu na Kosovu kako bi olakšao eventualno kopneno napredovanje.

Rat na dva fronta

General Lazarević suočio se sa jedinstvenim izazovom — vodio je rat na dva fronta istovremeno. Sa neba, NATO avijacija izvodila je stotine borbenih letova dnevno, gađajući kasarne, skladišta, komunikacijske centre i svaki vojni objekat koji je mogla da identifikuje. Sa zemlje, OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) pojačala je napade na srpske snage, pokušavajući da iskoristi haos nastao bombardovanjem.

U ovim uslovima, general Lazarević morao je da održi borbenu sposobnost svojih jedinica, zaštiti vojnike od vazdušnih napada, odgovori na kopnene provokacije OVK i istovremeno brine o zaštiti civilnog stanovništva u zoni sukoba. Bio je to zadatak koji bi bio izazovan i za daleko bolje opremljenu vojsku.

Taktika preživljavanja

Pod komandom generala Lazarevića, Prištinski korpus razvio je efikasne metode preživljavanja pod vazdušnim napadima:

• Jedinice su se kretale isključivo noću, izbegavajući dnevno izlaganje NATO izviđanju
• Vojni objekti maskirani su do perfekcije — korišćeni su prirodni zakloni, šume, tuneli i objekti civilne infrastrukture
• Komunikacije su svedene na minimum i šifrovane, jer je NATO presretao gotovo sve radio-komunikacije
• Lažni ciljevi — makete tenkova i oklopnih vozila — postavljani su na vidljive pozicije da privuku NATO bombe daleko od pravih ciljeva
• PVO jedinice korišćene su u „zasjeda" režimu — čekale su da NATO avioni uđu u optimalni domet pre nego što bi otvorile vatru

Očuvanje borbene moći

Jedna od najznačajnijih činjenica o ratu 1999. jeste da je Prištinski korpus, uprkos 78 dana intenzivnog bombardovanja, izašao iz rata sa najvećim delom svoje borbene tehnike očuvanim. NATO je tvrdio da je uništio stotine srpskih tenkova i oklopnih vozila na Kosovu, ali se nakon rata pokazalo da je stvarni broj uništene tehnike bio daleko manji.

Kada su srpske snage napuštale Kosovo u junu 1999, prema uslovima Kumanovskog sporazuma, NATO generali bili su iznenađeni količinom očuvane tehnike koja se organizovano povlačila — tenkovi, oklopna vozila, artiljerija — sve uredno, u koloni. Bio je to tih ali rečit dokaz uspešne odbrane pod nemogućim uslovima.

Kontroverzno nasleđe

General Lazarević je posle rata bio predmet kontroverzi vezanih za postupke vojnih i policijskih snaga na Kosovu. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu optužio ga je za ratne zločine i osudio na 14 godina zatvora (kasnije smanjeno na kaznu koja mu je omogućila puštanje).

Bez obzira na pravne i političke kontroverze koje prate njegovo ime, vojna dimenzija odbrane Prištinskog korpusa pod njegovom komandom ostaje impresivna sa čisto profesionalnog stanovišta. Održati borbenu sposobnost kopnene formacije pod 78 dana najintenzivnijeg vazdušnog bombardovanja u istoriji — to je podvig koji se proučava na vojnim akademijama.

Priča o Prištinskom korpusu u ratu 1999. jeste priča o hiljadama srpskih vojnika koji su proveli 78 dana u rovovima, tunelima i zaklonima dok su im bombe padale na glave. Mnogi od tih vojnika bili su rezervisti — obični građani u uniformi. Njihova izdržljivost i disciplina pod komandom generala Lazarevića bila je ono što je održalo srpsku vojnu prisutnost na Kosovu do poslednjeg dana rata. Da se ne zaboravi.