Života Đurić - prvi pilot koji je poginuo braneći Srbiju 1999.

Života Đurić rođen je 1963. godine u selu Davidovac kod Paraćina. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a potom vojnu vazduhoplovnu školu u Mostaru i Vazduhoplovnu akademiju u Zemuniku kraj Zadra. Dodatnu obuku završio je u Titogrodu (današnja Podgorica).

Vojna karijera

Nakon završetka akademije, Đurić je započeo službu kao potporučnik. Prvih šest godina službe proveo je na aerodromu Petrovec kod Skoplja, gde se oženio Biljanom. Kasnije je premešten na aerodrom Lađevci kod Kraljeva, gde je postao komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile u sastavu 98. vazduhoplovnog puka.

Poslednji let - 25. mart 1999.

Drugog dana NATO agresije na SRJ, potpukovnik Đurić dobio je zadatak da napadne položaje terorističke OVK u oblasti Glogovca na Kosovu. Zajedno sa kolegom Slobodanom Dimovskim, poleteo je naoružan sa četiri bombe FAB-250.

Tokom leta iznad Glogovca, Đurić je uočio komandno mesto i skladište OVK, koje je uspešno uništio sa dve bombe. Nastavio je let ka sledećem cilju kada je, zbog konfiguracije terena, morao da okrene avion na bok. U tom trenutku pogođen je vatrom sa zemlje.

Istražna komisija je zaključila da su teroristi OVK najverovatnije "pogodili pilota ili uništili vitalni deo aviona". Poznavajući njegov temperament, kolege iz 241. eskadrile veruju da je, ako nije bio lično pogođen ali nije mogao da izvuče avion, namerno se obrušio na neprijatelja umesto da padne živ u njihove ruke.

Nasleđe

Života Đurić bio je prvi, ali nažalost ne i poslednji pilot koji je poginuo tokom NATO agresije 1999. godine. Posthumno je odlikovan i unapređen u čin pukovnika. Ostavio je iza sebe suprugu Biljanu, sina Aleksandra (10 godina) i ćerku Anu (9 godina u vreme pogibije).

Sahranjen je u Paraćinu, gde je rep njegovog aviona broj 25104 postavljen kao spomen-obeležje. Ostaci aviona bili su rasuti na površini od 350 sa 150 metara na položajima terorista.