Major Ljubiša Veličković — poslednji poleteo, poslednji poginuo

Major Ljubiša Veličković bio je pilot lovačko-bombarderske avijacije Vojske Jugoslavije, raspoređen na aerodromu Lađevci kod Kraljeva. Dana 1. juna 1999, u 70. danu NATO agresije — samo devet dana pre njenog kraja — poleteo je u svoju poslednju misiju i nikada se nije vratio.

Pilot starog lovca

Za razliku od pilota MiG-29 koji su prvi krenuli u borbu, major Veličković leteo je na starijem tipu aviona — MiG-21, koji je bio projektovan još šezdesetih godina 20. veka. Ovaj avion, iako pouzdan i manevarski sposoban, bio je potpuno inferioran u odnosu na NATO lovce treće i četvrte generacije.

MiG-21 nije imao savremeni radar, nije mogao da koristi rakete za borbu izvan vizuelnog dometa, a njegova elektronska oprema bila je dva nivoa ispod neprijateljske. Pa ipak, major Veličković je leteo na njemu u borbenim misijama, prihvatajući rizik koji je prevazilazio sve razumne granice.

1. jun 1999. — poslednji borbeni let

Početkom juna 1999, pregovori o prekidu vatre bili su u završnoj fazi, ali bombardovanje nije prestajalo. NATO avioni nastavili su sa udarima punom snagom, a srpska vojska branila se svim raspoloživim sredstvima.

Major Veličković dobio je zadatak da izvrši borbeni let iznad okoline Kraljeva. Detalji misije ostali su zaštićeni vojnom tajnom, ali se zna da je poleteo sa aerodroma Lađevci i da je njegov avion oboren ubrzo nakon poletanja.

NATO lovci, koji su patrolirali iznad centralne Srbije, detektovali su poletanje MiG-21 i presreli ga pre nego što je mogao da izvrši bilo kakav borbeni zadatak. Major Veličković poginuo je u 38. godini života.

Poslednja žrtva srpskog vazduhoplovstva

Major Ljubiša Veličković bio je poslednji pilot Vojske Jugoslavije koji je poginuo u NATO agresiji. Devet dana nakon njegove pogibije, 10. juna 1999, potpisan je Kumanovsko-vojnotehnički sporazum i bombardovanje je prestalo.

Tragična ironija njegove smrti leži u tome što je poginuo kada je kraj rata bio na vidiku. Da je živeo još samo devet dana, vratio bi se kući. Ali rat ne poznaje ironiju — rat poznaje samo dužnost, a major Veličković je svoju dužnost ispunio do kraja.

Aerodrom Lađevci — baza heroja

Aerodrom Lađevci kod Kraljeva bio je jedna od najvažnijih baza srpskog ratnog vazduhoplovstva. Tokom NATO agresije, ova baza bila je meta višestrukih napada, ali je nastavila da funkcioniše zahvaljujući improvizovanim popravkama pista i skrivanju aviona u tunelima i prirodnim zaklonima.

Piloti sa Lađevaca, uključujući majora Veličkovića, leteli su u izuzetno teškim uslovima — sa oštećenih pista, bez adekvatne radarsko-navigacijske podrške, često noću i u lošim vremenskim uslovima. Svaki poletanj bio je podvig sam za sebe.

U spomen

Major Veličković posthumno je odlikovan i unapređen. Njegovo ime urezano je na spomeniku poginulim pilotima na aerodromu Lađevci. Za mlade pilote Ratnog vazduhoplovstva Srbije, on je simbol vojničke požrtvovanosti — čovek koji je poleteo u borbu i poslednjeg dana rata.

Između prvog i poslednjeg poginulog pilota — između kapetana Radosavljevića i majora Veličkovića — proteklo je 67 dana. Šezdeset sedam dana neravnopravne borbe u kojoj su srpski piloti poletali znajući da možda neće sleteti. Da se ne zaboravi.