Pukovnik Milenko Pavlović — heroj koji je poleteo u smrt

Pukovnik Milenko Pavlović bio je komandant 204. lovačke avijacijske brigade Vojske Jugoslavije, stacionirane na aerodromu Batajnica kod Beograda. Dana 4. maja 1999. godine, u 42. danu NATO agresije, poleteo je u svoju poslednju misiju sa koje se nije vratio.

Životni put jednog pilota

Milenko Pavlović rođen je 1960. godine u Srbiji. Od najranijeg detinjstva sanjao je o letenju. Završio je Vojnu akademiju Ratnog vazduhoplovstva u Mostaru i čitavu karijeru posvetio lovačkoj avijaciji. Pre početka NATO bombardovanja, imao je preko 2.000 sati naleta, od čega više od 1.500 na borbenim avionima MiG-21 i MiG-29.

Kao komandant 204. brigade, bio je odgovoran za najvredniju jedinicu srpskog ratnog vazduhoplovstva. Njegova brigada bila je jedina opremljena modernim lovcima MiG-29, koji su predstavljali okosnicu vazdušne odbrane Jugoslavije.

MiG-29 protiv NATO — neravnopravna borba

Kada je NATO agresija počela 24. marta 1999, srpski piloti suočili su se sa nesavladivim protivnikom. NATO koalicija raspolagala je sa preko 1.000 najmodernijih borbenih aviona — F-15, F-16, F-18, Rafale, Eurofighter, Tornado — potpomognutih AWACS avionima za rano upozoravanje, elektronskim ratovanjem i satelitskim navođenjem.

Nasuprot tome, Vojska Jugoslavije imala je svega 16 aviona MiG-29, od kojih je samo 11 bilo operativno. Ovi avioni, iako sposobni lovci, bili su tehnološki zastareli u poređenju sa NATO opremom. Njihovi radari imali su ograničen domet, nisu posedovali mogućnost lansiranja raketa izvan vizuelnog dometa, a elektronska oprema bila je generaciju iza neprijateljske.

Uprkos tome, pukovnik Pavlović i njegovi piloti poletali su u borbu. Svaki poletanje bilo je čin izuzetne hrabrosti — znali su da ih neprijatelj vidi mnogo pre nego što oni mogu da uoče njega.

Poslednji let — 4. maj 1999.

Tog majskog dana, NATO avijacija pojačala je napade na vojne ciljeve širom Srbije. Pukovnik Pavlović primio je obaveštenje o prilazu neprijateljskih aviona i odlučio da lično poleti u presretanje. Kao komandant, mogao je da pošalje nekog od mlađih pilota, ali je izabrao da sam sedne u kabinu MiG-29.

Poleteo je sa aerodroma Batajnica i usmeren je ka grupi neprijateljskih aviona iznad centralne Srbije. Nedugo nakon poletanja, njegov avion detektovan je od strane NATO sistema za elektronsko izviđanje. Presreli su ga dva američka lovca F-16 iz sastava 31. lovačkog krila.

U neravnopravnoj borbi iznad Valjeva, MiG-29 pukovnika Pavlovića pogođen je raketom vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM. Avion je eksplodirao u vazduhu. Pukovnik Milenko Pavlović poginuo je na mestu, u 39. godini života.

Herojstvo bez šanse za pobedu

Ono što čini podvig pukovnika Pavlovića posebno herojskim jeste činjenica da je kao iskusan pilot i komandant savršeno razumeo situaciju. Znao je da su šanse za uspeh minimalne. Znao je da ga NATO radarski sistemi prate od trenutka kada upali motor. Znao je da protivnik ima tehnološku nadmoć koja se ne može nadoknaditi hrabrošću.

Pa ipak je poleteo. Poleteo je jer je bio vojnik i jer je verovao da je dužnost oficira da brani svoju zemlju, čak i kada su izgledi beznadežni. Njegov primer inspirisao je sve pilote 204. brigade da nastave borbu do poslednjeg dana rata.

Sećanje koje živi

Pukovnik Milenko Pavlović posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti. Jedna od ulica u Batajnici nosi njegovo ime. Svake godine, na dan njegove pogibije, piloti Vojske Srbije odaju počast svom komandantu.

Njegova žrtva simbolizuje sudbinu celokupnog srpskog ratnog vazduhoplovstva u ratu 1999. — malih snaga koje su se suprotstavile ogromnoj sili, ne zato što su verovale da mogu pobediti, već zato što su verovale da moraju pokušati. U istoriji vazdušnog ratovanja, malo je primera takve nesrazmere snaga i takve hrabrosti.

Pukovnik Pavlović nije samo broj u statistici rata. On je otac, sin, komandant i heroj koji je svesno položio život za odbranu neba iznad svoje zemlje. Da se ne zaboravi.