78 dana agresije — statistika NATO bombardovanja

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije trajalo je 78 dana — od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U tom periodu, najmoćniji vojni savez u istoriji čovečanstva primenio je ogromnu vazdušnu silu protiv male balkanske zemlje. Bilans tih 78 dana stravičan je i otrežnjujući.

Brojevi koji govore

Tokom operacije „Savezničke snage" (Operation Allied Force), NATO je angažovao:

• 1.031 borbeni avion iz 13 zemalja članica
• 38.004 borbena leta (sortie) izvedena tokom 78 dana
• 10.484 udarna leta sa ispuštanjem municije
• 23.614 bombi i raketa bačeno na teritoriju Jugoslavije
• 35.450 kasetnih bombi (cluster munitions) sa oko 300.000 pojedinačnih bombica
• 329 krstarećih raketa Tomahawk lansirano sa brodova i podmornica
• Preko 31.000 metaka sa osiromašenim uranijumom

Ljudske žrtve

Tačan broj žrtava NATO bombardovanja i dalje je predmet spora. Različiti izvori navode različite brojke:

Civilne žrtve:

• Srpski izvori: 2.000-2.500 poginulih civila, uključujući 89 dece
• Human Rights Watch: oko 500 poginulih civila u dokumentovanim incidentima
• Jugoslovenske vlasti (zvanično): 1.200-2.000 poginulih civila
• Preko 6.000 civila ranjeno

Vojni gubici:

• Vojska Jugoslavije: oko 1.000 pripadnika poginulo
• MUP Srbije: oko 500 pripadnika poginulo

Ukupno je, prema najkonzervativnijim procenama, poginulo najmanje 2.500 ljudi — civila i vojnika — dok srpski izvori govore o znatno većem broju.

Materijalna razaranja

NATO je sistematski uništavao vojnu, civilnu i industrijsku infrastrukturu Srbije. Bilans razaranja uključuje:

Vojna infrastruktura:

• 14 vojnih aerodroma teško oštećeno ili uništeno
• Više od 100 vojnih objekata (kasarne, skladišta, komandna mesta)
• Protivvazdušni sistemi — više od 70% kapaciteta uništeno

Civilna infrastruktura:

• 78 mostova uništeno ili teško oštećeno (uključujući sve mostove u Novom Sadu)
• 29 bolnica i zdravstvenih ustanova oštećeno
• 25.000 stambenih objekata oštećeno ili uništeno
• 69 škola i fakulteta oštećeno
• 18 dečjih vrtića oštećeno
• Preko 300 kilometara puteva oštećeno
• Železnička infrastruktura teško oštećena na više lokacija

Industrijski objekti:

• Rafinerija nafte u Pančevu — potpuno uništena
• Petrohemijski kompleks u Pančevu — razoren
• Fabrika automobila Zastava u Kragujevcu — uništena
• Duvanska fabrika u Nišu — razorena
• Više od 120 industrijskih postrojenja oštećeno ili uništeno

Ekonomska šteta

Ukupna ekonomska šteta procenjena je na različite iznose, zavisno od izvora:

• Grupa G17 Plus (srpski ekonomisti): oko 29,6 milijardi dolara direktne štete
• Jugoslovenska vlada: preko 100 milijardi dolara (uključujući indirektnu štetu i izgubljenu proizvodnju)
• Nezavisne procene: 30-60 milijardi dolara

BDP Jugoslavije pao je za 40% u 1999. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Nezaposlenost je skočila na preko 30%. Posledice po ekonomiju osećale su se godinama nakon rata.

Izbeglice i raseljeni

Bombardovanje je izazvalo masovne migracije:

• Preko 800.000 albanskih izbeglica napustilo je Kosovo (većina tokom bombardovanja)
• Oko 100.000 Srba iz Srbije privremeno je raseljeno zbog bombardovanja
• Nakon rata, oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca napustilo je Kosovo

NATO gubici

NATO je zvanično priznao minimalne gubitke:

• 2 aviona oborena (F-117A i F-16C)
• 47 bespilotnih letelica izgubljeno
• Više aviona oštećeno (tačan broj nije objavljen)
• 0 poginulih vojnika u borbenim operacijama

Srpski izvori tvrde da su stvarni NATO gubici bili značajno veći, uključujući više oborenih aviona, ali ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.

Pravni aspekt

NATO bombardovanje Jugoslavije nikada nije dobilo mandat Saveta bezbednosti UN. Ovo ga čini ilegalnim po međunarodnom pravu, prema mišljenju većine pravnih stručnjaka. Rusija i Kina, kao stalne članice Saveta bezbednosti, jasno su se protivile intervenciji.

Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da je intervencija „nelegitimna ali nelegalna" — formulacija koja je bila pokušaj da se nađe srednje rešenje, ali koja je zapravo potvrdila da je bombardovanje bilo protivpravno.

Nasleđe brojeva

Statistika NATO bombardovanja Srbije čita se kao bilans katastrofe: hiljade mrtvih, desetine hiljada ranjenih, stotine hiljada raseljenih, milijarde dolara štete. Iza svakog broja krije se ljudska sudbina — porodica bez krova, dete bez roditelja, fabrika bez radnika, most bez obala.

Ovi brojevi nisu samo statistika. Oni su optužnica. Optužnica protiv onih koji su odlučili da bombarduju malu zemlju bez odobrenja Ujedinjenih nacija, koji su koristili zabranjeno oružje protiv civila, koji su uništavali infrastrukturu koja je narodu bila potrebna za život.

Sedamdeset osam dana. Trideset osam hiljada letova. Dvadeset tri hiljade bombi. I jedna istina koja se ne sme zaboraviti: ovo se nikada nije smelo desiti. Da se ne zaboravi.